Дегутантно је да политичари који су поникли из опозиционих редова и који су се својевремено клели на вјерност лидерима некадашњег ДФ-а, укључујући ту и Андрију Мандића, данас користе најгнусније лажи по добро опробаној матрици коју је осмислила Демократска партија социјалиста и тако по ко зна који пут измишљају да предсједник Мандић има неку „скривену некретнину“, гдје су вјеровали или не, ишли толико далеко да праве паралелу са „ничијом кућом“ на Горици.

У Будви свак свакога зна, па тако и сви знају ко шта посједује. Будвани врло добро знају да Андрија Мандић никада није имао некретнине у њиховом граду и да је сву своју имовину наслиједио, за разлику од оних који га прозивају, а који су за само пар година од досељавања у Будву наизглед ниоткуд створили позамашан имовински картон у пријестоници туризма.

Свима који су гледали дебату у којој су изнешене ове силне лажи, политички све је постало јасно посматрајући уиграност ДПС-а, коалиције окупљене око СДП-а и групе грађана Николе Јовановића. Управо онако како то чине у Никшићу ударајући на Марка Ковачевића, државна опозиција се заједно са Јовановићем, јасно окомила на Андрију Мандића, који представља најјачу карику парламентарне већине.

Млади политичари би првенствено требали да знају да у овој професији није баш све дозвољено и да се за изговорену ријеч мора сносити политичка одговорност. Скоројевићи на политичкој сцени треба да буду свјесни да им ове бруталне лажи неће проћи некажњено, јер грађани Будве све помно прате и они све знају. Жалосно је колико ниско појединци падну када су им угрожене фотеље.

На самом крају, желим да упознам јавност да предсједник Мандић намјерава да поднесе тужбу поводом неистина које су синоћ изнешене, па ће Никола Јовановић имати могућност да све своје лажи понови пред судом. Као доказани борци за истину и правду, ми знамо да ће оне увијек побиједити.